Tokom međuratnog perioda kao važan vojni centar Niš je bio grad u kojem su rame uz rame živeli obični građani i veliki broj vojnika. Od ključne važnosti bilo je da oficiri i vojnici obrate pažnju na svoje ponašanje van posla kako ne bi „osramotili uniformu i okaljali ugled vojske“. Išlo se do takvih detalja da su Više instance  sugerisale da oficiri ne drže ruke u džepovima na ulici, puše na javnim mestima i nepropisno nose delove uniforme. 

No, nisu se svi pridržavali navedenih smernica. Zabeleženi su slučajevi da su mlađi vojnici dobacivali devojkama na ulicama, pa čak i vređali kćeri uglednih Nišlija. Zbijale su se i šale na nacionalnoj osnovi. Nije izolovan primer bio i da su oficiri koristili svoj čin i položaj „da bi se nametali damama koje su u društvu podoficira“. Poseban problem bio je preterana konzumacija alkoholnih pića. Kako ukazuje istoričar Dalibor Velojić „u ovakvom stanju dolazilo je do ispada koji su oficirima nanosili štetne posledice“. U kafanskom zanosu pojedinci su se previše opuštali i komandovali muzičarima dok im pevačice sede za stolom. Ovakve terevenke obično su završavane tučom u kojima su stradale šapke, epolete i drugi delovi uniforme.