Sretenjski ustav 1835. godine
Tog dana u glavnom gradu Kneževine Srbije na livadi okupilo se 2.400 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 “znatiželjnog naroda”. Predstavnici su zasedali tri dana, a na samom početku je knez Miloš Obrenović održao prestonu besedu. Drugog dana je pročitan Ustav i Ukaz o osnivanju Državnog saveta. Ispod nove zastave sa grbom Kneževine Srbije, koja se vijorila na svečanoj tribini knez Miloš Obrenović i poslanici položili su zakletvu. Prvi ustav Keneževine Srbije donet je po novom kalendaru 15. februara 1835. godine. Vatromet je zaparao nebo nad Kragujevcom u znak ovog velikog dana za jednu teritorijalno malu državu. Trećeg dana knez je darivan od strane Skupštine sabljom sa brilijantom i natpisom: “Blagodarna Serbija Knjazu Svome Milošu Prvome” i čašom ukrašenom sa istim motivima. Celokupna ceremonija bila je u znaku elemenata srpske državnosti: zastava, grb i narodne boje.
Pisac Ustava je kako to ukazuje istoričar Radoš Ljušić bio jedan od najučenijih ljudi u tadašnjoj Srbiji. Dimitrije Davidović čitavo jedno poglavlje posvetio je građanskim pravima. “Opštenarodnim pravima Srbina” proklamovan je: princip jednakosti pred zakonom i sudom; neprikosnovenost imetka i pravo potpunog raspolaganja njime; niko nije mogao da bude kažnjen mimo zakona i presude nadležnog suda; rob postaje slobodan čim stupi na tle Srbije; ukidao se kuluk sem u slučaju izgradnje mostova i drumova; kuluk državi, radi opštenarodne koristi, imao se platiti pristojnom nadnicom; zabranjeno je zagrađivanje seoskih šuma i alija, koje su postale opštenarodno dobro; svi Srbi bili su dužni da služe vojsku; zaslužni su mogli da uživaju penziju.
Piše: Rade Ristanović