Trstenički mostovi II
Mada se Zapadna Morava u letnjim mesecima mogla pregaziti, o čemu svedoči Oto Dubisav Pirh, koji je kroz Trstenik prolazio 1829. godine, ipak su skela i most koji se svake godine morao obnavljati ili iznova graditi, bili vitalni deo saobraćajne komunikacije između Župe i Levča. Prvi pomen mosta preko Zapadne Morave kod Trstenika ostavio je još 1784. godine Josif Pavle Miteser, austrijski obaveštajac, koji je prerušen u manastirskog slugu Mihajla Kovačevića obišao srpske zemlje sa ciljem prikupljanja podataka o ovim, tada pograničnim turskim, krajevima, kako bi se pripremile buduće ratne operacije Austrije protiv Turske. Miteser je zapisao da se (Trstenik): „ … nalazi na desnoj obali Srpske Morave koja sa visoka dominira mostom i Moravom.“ Iako Miteser nije ostavio zapis kako je taj most mogao da izgleda, potpuno je jasno da je u pitanju drveni rasponski most lagane konstrukcije kakav je, delimično porušen, zatekao Kanic više od jednog veka kasnije.
Takođe, raspolažemo podacima, na osnovu Kanicovih zapisa, da je na samom kraju 19. veka pontonski most iz Jasike kod Kruševca prenet u Trstenik. U pitanju je bio rasponski most sa 18 otvora. Most je bio sagrađen od brvana i nije imao nikakve ograde sa strane. Ni ovaj most nije mogao da odoli bujičnim moravskim vodama. O Mitrov danu, kako to navodi u svojim zapisima Trsteničanin Vasilije Vasa Anđelković, (Zapadna) Morava je odnela ceo most.
Vasa Anđelković, tada narodni poslanik u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije, došao je na ideju da je krajnje vreme da se kod Trstenika podigne stalni gvozdeni most. On detaljno u svojim zapisima beleži kako je njegovo lobiranje tokom čitave dve godine izgledalo (1898-1899): od sreske do okružne skupštine gde je obezbedio podršku svojih kolega narodnih poslanika iz okolnih mesta kako bi dobio preko potrebna finansijska sredstva.
Podršku je dobio u okrugu, ali je teži posao bio obezbediti sredstva u Ministarstvu građevine. Tadašnjem Ministru Atanackoviću, Vasa Anđelković je dokazivao „važnost toga mosta za Trstenik i njegovu okolinu, naročito za Levač i Gružu. Teško dolazi, za taj svet oko 20.000 poreskih glava koji sve svoje proizvode daje na trsteničkoj pijaci i svoje namirnice u Trstenik kupuje.“
Nebrojeno puta je Vasa Anđelković dolazio iz Trstenika u Beograd da moli Ministra građevine Atanackovića, i kako on sam kaže u svojim zapisima „dolazilo je dotle da ja na jedna vrata ulazim na druga me Ministar juri“. Anđelković je urgirao i kod svojih poznanika u Beogradu, Ministra vojnog Frasanovića i Generala Belimarkovića koji je u obližnjoj Vrnjačkoj Banji imao vilu, da u njegovo ime nagovaraju Ministra građevina Atanackovića ne bi li obezbedio sredstva za izgradnju stalnog gvozdenog mosta na Zapadnoj Moravi kod Trstenika. Vasina upornost je bila legendarna i toliko poznata među dvorskim krugovima, da je čak i kralj Aleksandar Obrenović, kada je sreo Vasu Anđelkovića na Narodnoj skupštini koja je 1899. održana u Nišu rekao „a Vi ste, dakle, taj Vasa Anđelković, pa kako onda napreduje izgradnja tog Vašeg mosta na Moravi?“
I taman kada se činilo da je stvar svršena, jer je kralj lično obećao da će isposlovati da se obezbede sredstva za izgradnju mosta kod Trstenika, Ministar građevine Atanacković je smenjen i na njegovo mesto je došao Dimitrije Stojanović, dugogodišnji direktor Državnih Železnica. Vasa Anđelković se još jednom suočio sa izazovom kucanja na ministarska vrata, ali kako se „kraljevska reč ne poriče“ Trstenik je 1899. godine dobio prvi stalni gvozdeni most na Moravi. Ovde ćemo naglasiti samo da je u 1899. godini budžetom za izgradnju svih mostova u Kraljevini Srbiji bilo predviđeno 750.000 dinara, dok je čak 200.000 dinara je bilo odvojeno kao posebna budžetska stavka da se izgradi ovaj most.
Piše: MA, Jelena Vukčević, kustos istoričar Narodni univerzitet Trstenik
Izvor: „Istorijski izvori o prelazu preko Zapadne Morave u trsteničkoj sutjesci“, u: Trstenički mostovi, Dragiša Trošić, Trstenik 2018.