Trstenički mostovi III
Kakav je utisak na posmatrače ostavljao ovaj most na Zapadnoj Moravi, nabolje svedoči zapis Evgenija Ljvoviča Markova, ruskog putopisca, geografa i etnografa. On tokom 1904. godine, sa suprugom, prolazi trsteničkim krajem. Između ostalog, opisuje „izvanredan most sa ledobranima“. A kada jedan Rus za nešto kaže da je izvanredno, onda je to ovaj Gvozdeni most na Zapadnoj Moravi, svakako morao biti. Most je spajao dve obale čitavih 16 godina. Tada su se nad Evropu i Srbiju nadvila mračna krila nezapamćenog rata. S jeseni 1915. godine, austrougarska vojska prodire sa severa. Pred njom se povlače na jug, i kasnije preko Albanije, povorke vojske i izbeglica. Kako bi se usporilo napredovanje neprijatelja, srpska vojska je rušila i minirala mostove koje je ostavljala za sobom.
Gvozdeni most na Moravi kod Trstenika je bio miniran, a njegovu egzekuciju je imao da izvede oficir Risto Toholj, koji se za tu potrebu krio u kući popa Jaćovića, koji je živeo sa porodicom nedaleko od mosta. Čekalo se da i poslednji srpski vojnik u povlačenju pređe preko mosta, a onda se, negde oko 22 časa, 6. novembra 1915. godine začula strašna eksplozija od koje su popucali svi prozori na kućama u okolini a oba krila Gvozdenog mosta uz strašnu buku sručila u vodu. Delovi austrougarskog 8. korpusa su ostali osujećeni sa druge strane reke, na levoj obali. Preostalo im je samo da granatiraju grad i da pucaju iz pušaka u hladan noćni vazduh. Tokom ratnih godina, austrougarska komanda u Trsteniku, je morala da nađe način da obezbedi transport ljudi, stoke i robe sa jedne obale Zapadne Morave na drugu. U tu svrhu, sagrađen je drveni pontonski most koji su nosili čamci, a koji je obezbeđivala austrougraska vojska.
Nakon Prvog svetskog rata, ratnim reparacijama, od 1922. do 1924. ponovo je postavljen Gvozdeni most na Moravi. Most su postavljali radnici autsrijske firme J. Weitzer Arad. Jedan od njih, Norbert Šindler, šloser iz Kaustema (Nemačka) je zauvek ostao u Trsteniku. Utopio se u nabujaloj reci februara 1922. Sahranjen je na groblju u Trsteniku. Putopisac Živko Milićević, u svojoj knjizi „Zapisi o srpskoj zemlji“ je opisao svoj boravak u Trsteniku i Ljubostinji: „ .. nova lepa crkva … mali trg … Iza poslednjih kuća, Morava kao sunčano platno, i na njoj veliki gvozdeni most, poslednja reč nemačke reparacione tehnike.“ Gvozdeni most na Moravi je sve do 1999. godine spajao dve obale Zapadne Morave. Postao je omiljeno mesto za šetnju i susrete Trsteničana. Nema fotografije iz međuratnog perioda a da se na njoj ne vidi Gvozdeni most kojim su se Trsteničani, sa pravom ponosili. U NATO bombardovanju, Gvozdeni most je srušen, odnoseći sa sobom i civilne žrtve. Mada je sagrađen novi most, ravnih linija, stari trstenički Gozdeni most sa dva gvozdena poluluka i danas dominira kolektivnim sećanjem naroda ovoga kraja.
Piše: MA, Jelena Vukčević, kustos istoričar Narodni univerzitet Trstenik